Представљен зборник докумената ЈУГОСЛОВЕНСКО – АЛЖИРСКИ ОДНОСИ 1956–1979
Прочитај ми
У присуству бројних гостију, представника дипломатског кора у Републици Србији (амбасадора Алжира, Анголе, Арапских Емирата, Гвинеје, Ирака, Ирана, Конга, Кувајта, Либана, Либије, Марока, Палестине, Сирије, Туниса, Црне Горе и отправника послова Амбасаде Индонезије), представника научног и културног живота, у Архиву Југославије је 19. новембра 2014, одржана промоција Зборника докумената ЈУГОСЛОВЕНСКО – АЛЖИРСКИ ОДНОСИ 1956–1979.

Књига је заједнички пројекат Архива Југославије, Националног архива ДНР Алжира и Амбасаде ДНР Алжира у Србији. Издавач Зборника је Архив Југославије, установа културе од националног значаја.

О књизи су говорили: Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије;  др Мохамед Ларби Оулд Калифа, председник Народне скупштине ДНР Алжира; Њ. Е. Абделкадер Месдуа, амбасадор ДНР Алжира у Републици Србији; мр Дејан Ристић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије и Миладин Милошевић, в. д. директора Архива Југославије.

Истакнуто је да Зборник садржи документа која сведоче о југословенско-алжирским односима започетим још у време алжирске борбе за независност, сарадњи и сусретима на највишем државном нивоу, како у Београду тако и у Алжиру у периоду од 1956. до 1979. године.

Од значаја за развијање добрих међудржавних односа и усаглашавања ставова око битних питања међународних односа биле су поруке које су у континуитету од јесени 1962, па надаље, размењивали Јосип Броз Тито и алжирски државници: генерални секретар Алжирског националног покрета Мулај Мербах, члан Алжирског фронта националног ослобођења др Ламин Дебарин, председник Привремене владе алжирске Републике Ферхат Абас, председник Демократске и Народне Републике Алжира Ахмет Бен Бела, председник Демократске и Народне Републике Алжира и председник  Савета Револуције и Владе Демократске и Народне Републике Алжира Хуари Бумедијен и генерални секретар партије ФЛН и председник Демократске и Народне Републике Алжира Шадли Бенџедид.

Међу документима од посебног су значаја били они који су се тицали интернационалних криза Хладног рата и универзалистичког концепта политике неангажованости. Политичке поруке су утицале на развијање посебног међусобног односа између Јосипа Броза Тита и алжирских државника које је карактерисало међусобно поштовање, искреност и поверење.

До прве посете алжирске владине делегације на челу са Ферхатом Абасом, председником Привремене алжирске владе дошло је јуна 1959. Остајући верни принципима антиколонијалне политике југословенски представници су потврдили своје раније изречене ставове о оправданости ослободилачке борбе народа Алжира. Сама посета и њен садржај значили су de facto признање Привремене алжирске владе. Потом  је уследило шест посета председника Републике Алжира, три посете председника Народне скупштине Алжира и две посете министара иностраних послова. Председник Југославије Тито боравио је у Алжиру четири пута. Осим тога, шефови две државе су имали више сусрета на заседањима Конференција несврстаних земаља: у Београду 1961, Каиру 1964, Лусаки 1970, Алжиру 1973, Коломбу 1976. и Хавани 1979.

"Изражавајући дубоку жељу народа Југославије, који према алжирском народу већ низ година, током читаве његове херојске борбе, гаји дубоке симпатије и осећања – изјављујем у име југословенске владе да је она, с обзиром да већ више година de faсto признаје алжирску владу решила да неодложно de jure призна владу Алжира, чији се председник налази данас овдје међу нама". Тим речима Јосипа Броза Тита, изреченим 5. септембра 1961. током трајања Прве конференције шефова држава и влада неангажованих земаља, дотадашњи односи алжирског покрета отпора (ФЛН) и југословенских власти преточени су у међудржавне односе Југославије и Алжира. Југославија је била прва европска држава која је признала Привремену алжирску владу.

После јуна 1962. и стицања независности односи Алжира и Југославије доживели су убрзан успон. Југославија је већ 1962. акредитовала свог амбасадора у Алжиру док је алжирска страна то учинила марта 1963. У периоду од од октобра 1962. па до осамдесетих година, пет југословенских амбасадора акредитовано је у Алжиру, а од јуна 1963. до осамдесетих годинa четири алжирска амбасадора у Југославији. Дипломатски представници су од самог почетка играли важну улогу у преносу порука, информација и ставова. Значајно место у изградњи добрих односа играле су и бројне парламентарне, партијске, министарске, борачке, омладинске, просветне, синдикалне делегације које су две државе размениле током 1963, 1964. и 1965. године.

Након успостављања међусобних дипломатских односа склопљен је низ билатералних споразума између две земље. Први је потписан јуна 1963. Од тада па до осамдесетих година потписано је и ратификовано  петнаестак споразума из области трговине, научно-техничке сарадње, кредитирања, ваздушног саобраћаја, укидања виза, привредне и финансијске сарадње, информативне делатности.

У много чему Југославија је представљала узор револуционарном вођству Алжира. И баш из тих разлога представници југословенског државног и партијског врха су стално скретали пажњу својим саговорницима да се туђа искуства у изградњи државе, па и југословенско, могу „користити“ али не и „копирати“ због  специфичности сваке земље.

За зборник су одабрани документи из архивског фонда АЈ-837 (Кабинет председника Републике). То су, пре свега, писма - поруке које су размењивали лидери две земље, белешке, записници, стенографске белешке о разговорима највиших званичника две земље током сусрета, декларације, заједничка саопштења поводом посета и сл. Документи се објављују по хронологији настанка.

Структуру зборника, поред уводних речи Миладина Милошевића, в. д. директора Архива Југославије и Њ. Е. Абделкадера Месдуе, амбасадора ДНР Алжира у Републици Србији, чини предговор који су написали проф. др Љубодраг Димић, дописни члан Српске академије наука и уметности и др Драган Богетић, научни саветник у Институту за савремену историју, документа на српском, њихов превод на француском језику, регистар имена и садржај.

Заслуге што су документа публикована и на француском језику, има Њ. Е. Абделкадер Месдуа, амбасадор ДНР Алжира у Републици Србији који се несебично ангажовао и допринео унапређењу сарадње између два архива.

Зборник су приредили Миладин Милошевић и Нада Пантелић.

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_1m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_2m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_3m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_4m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_5m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_6m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_7m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_8m.jpg

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS