2014. - "Краљевина Југославија у Друштву народа"
Прочитај ми
Data/Images/aj_9_izl41_nasl_kat_m.jpg

Место и датум отварања изложбе: Aрхив Југославије, Београд, 9. јун 2014.
Изложбу отворио: Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије
Организација: Архив Југославије 
Аутори изложбе: Душан Јончић и Јелена Ђуришић 
Информативно средство: каталог Преузмите каталог у pdf формату (3.54 МB),  плакат

Гостовања изложбе:

  • 2014. - Зајечар

Позивница за отварање изложбеПоводом Светског дана архива Архив Југославије приредио је изложбу архивских докумената Краљевина Југославија у Друштву Народа. На отварању изложбе, 9. јуна 2014. године, у присуству бројних гостију, представника дипломатског кора у Републици Србији, представника научног и културног живота, присутнима се обратио г-дин Миладин Милошевић, в.д. директора Архива Југославије подсећањем да је Светски дан архива установљен на Генералној скупштини МАС-а 2007. године, у Квебеку у Канади истакавши да "обележавање Светског дана архива није само себи циљ" и да га Архив Југославије, члан А категорије МАС-а, обележава четврту годину за редом. Нагласио је да "обележавањем Светског дана архива у Архиву Југославије желимо, поред осталог да укажемо: на значај не само Архива Југославије већ свих наших архива као државних институција и установа културе, на њихов значај за науку, посебно историјску, као и да без архива и архивских докумената у њима нема чврстог тла по ком се крећу историчари, нема праве историјске науке...". На крају излагања осврнуо се на изложбу архивских докумената: "Определили смо се за тему из спољне политике и дипломатске историје која у нашој историографији није обрађивана и о којој се мало зна, чак и у стручним круговима и која до сада није била предмет изложбених поставки".

Након Миладина Милошевића, присутнима се обратио г-дин Дејан Ристић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, који је, како је сам рекао, искористио "ову прилику да се у неколико речи осврне на феномен сећања/памћења, као и на значај и улогу архивских установа". Подсетио је да су "aрхиви, попут овога у коме се данас налазимо и који је чувар памћења на државу која више не постоји, институције које своју улогу и значај исказују кроз богатство грађе похрањене у депоима, али и знање и искуство стручњака који се о тој баштини истрајно старају", додавши да је "наше појединачно и колективно познавање и промишљање заједничке југословенске прошлости незамисливо без постојања Архива Југославије". Упућујући речи захвалности за оно што чине и признање за постигнуте резултате честитао је архивистима Светски дан архива, у име Министарства културе и информисања, изразивши уверење "да су се стекли неопходни услови за постепену промену нашег односа према установама које нису депои архивалија, већ најснажније бране бујици заборава."
Изложбу је отворио г-дин Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије. Подсетио је да je Краљевина Југославија једна од земаља која је учествовала у стварању и изградњи Друштва народа, истакавши да као што је то својим учествовањем у изградњи Друштва народа промовисала Краљевина Југославија „ни данашња Србија нема дилему да се одржив мир међу народима може градити само договором и поштовањем међународног права". Нагласио је да и поред тога што Друштво народа није имало снаге да спречи нови, већи и страшнији светски сукоб, стварање Уједињених нација, одмах по завршетку Другог светског рата, потврдило је исправност мултилатералног приступа решавању заједничких глобалних изазова. Министар је званично отворио изложбу изразивши уверење да ће приказана архивска документа омогућити грађанима да боље упознају деловање Краљевине Југославије у Друштву народа.
Изложба докумената Краљевина Југославија у Друштву народа преко петнаест поглавља и 255 докумената и фотографија говори о настанку Друштва народа, активностима Сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа и сталних делегата Милутина Јовановића, Јована Дучића, Константина Фотића, Илије Шуменковића и Ивана Суботића, учешћу делегација КЈ на заседањима Скупштине Друштва народа, члановима ових делегација и посебно личностима које су биле изабране за председавајуће и потпредседнике на заседањима. Скупштина Друштва народа у више наврата указала је поверење Краљевини Југославији избором њених првих делегата за председавајуће на заседањима Скупштине и Савета. Момчило Нинчић, министар иностраних дела КЈ, изабран је на IV (1923) и VI скупштини Друштва народа (1925) за потпредседника Скупштине, а на VII скупштини за председника Скупштине (1926). Војислав Маринковић, министар иностраних послова КЈ, изабран је на IX скупштини Друштва народа за потпредседника Скупштине (1928), а на 59. заседању Савета Друштва народа постао је председник Савета (1930). Константин Фотић, стални делегат КЈ при Друштву народа у Женеви, изабран је на XIV скупштини Друштва народа за потпредседника Скупштине (1933). Богољуб Јевтић, председник Владе и министар иностраних послова КЈ, изабран је на XV скупштини Друштва народа за потпредседника Скупштине (1934). Божидар Пурић, посланик и опуномоћени министар у Паризу, изабран је на XVII скупштини Друштва народа за потпредседника Скупштине (1936). У оквиру поглавља Савет Друштва народа приказују се релевантна документа везана за избор Краљевине Југославије за несталног члана Савета Друштва народа током два периода: 1929–1932 (од 57. до 68. заседања) и 1938–1939 (од 103. до 107. заседања). Стални секретаријат Друштва народа и његов рад илустровани су извештајима сталних делегата КСХС о активностима Секретаријата. Преко поглавља Уговори, Политичка питања, Правна питања, Разоружање, Мањине, Економска питања, Социјална питања, Саобраћај и транзит, приказани су проблеми којима се бавило Друштво народа преко својих органа и тела. Многобројни извештаји и фотографије чланова делегација КЈ са различитих конференција сведоче о ангажману Краљевине Југославије на овим питањима. Преко тематских целина Стални суд међународне правде и Међународна организација рада приказана је активност југословенских представника у овим организацијама. Преко извештаја чланова Суда и МОР, као и других докумената упознајемо се са проблемима којима су се ове организације бавиле и улози југословенских представника у њима. Документи приказани на изложби налазе се у фондовима и збиркама Архива Југославије. Део фотографија и докумената добијен је из Музеја Друштва народа у Женеви.

Изложба ће бити отворена до 15. септембра 2014, сваког радног дана од 9 до 16 часова.  

ФОТОГРАФИЈЕ СА ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ У БЕОГРАДУ

Data/Images/kj_dn_01m.jpg

Data/Images/kj_dn_02m.jpg

Data/Images/kj_dn_03m.jpg

 

Data/Images/kj_dn_04m.jpg

Data/Images/kj_dn_09m.jpg

Data/Images/kj_dn_06m.jpg

 

Data/Images/kj_dn_07m.jpg

Data/Images/kj_dn_05m.jpg

Data/Images/kj_dn_08m.jpg

 

ЗАЈЕЧАР, 17.децембар 2014.

У галерији Историјског архива "Тимочка крајина" у Зајечару je 17. децембра 2014. године, уз присуство бројних званица и представника средстава јавног информисања града Зајечара, отворена изложба архивских докумената Архива Југославије "Краљевина Југославија у Друштву народа", аутора Душана Јончића и Јелене Ђуришић.
О поставци је говорио Велибор Тодоров, директор зајечарског архива, а изложбу је отворио Миладин Милошевић, в.д. директора Архива Југославије.
Изјаве за медије дали су Миладин Милошевић и Велибор Тодоров.

Data/Images/kj_dn_za_2014_01m.jpg

Data/Images/kj_dn_za_2014_02m.jpg

Data/Images/kj_dn_za_2014_03m.jpg

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS