Споразум Националног комитета ослобођења Југославије и краљевске југословенске владе од 1. новембра 1944. (Београдски споразум Тито-Шубашић)
Прочитај ми

Полазећи од принципа државног континуитета и чињенице да је Југославија призната у Друштву народа у свом старом облику, Јосип Броз Тито, председник НКОЈ-а и Иван Шубашић, председник краљевске југословенске владе споразумели су се да "краљ Петар Други не улази у земљу док народи о томе не донесу своју одлуку, а у његовој отсутности краљевску власт, да врши Краљевско намесништво", да се образује заједничка влада и утврдили су њен састав.

Уз овај споразум дата су два анекса. У првом се одређује рок за одржавање избора после коначног ослобођења Југославије који ће се заснивати на Закону о изборима за уставотворну скупштину. Утврђено је да АВНОЈ до конституисања уставотворне скупштине врши законодавну, а влада извршну функцију. У другом анексу регулисани су положаја намесника и управљање краљевим имањима.

Краљ Петар II је 2. марта 1945. поставио краљевске намеснике и на њих пренео своја овлашћења до избора за уставотворну скупштину која је требало да одлучи питање облика владавине. Преко Намесништва Југославија се пред спољним светом представљала у свом старом облику.

На основу Београдског споразума и препорука Кримске конференције формирана је 7. марта 1945. Привремена народна влада Демократске Федеративне Југославије. Њеним формирањем нестало је дотадашњег паралелизма влада, односно "дуализма" или "двојства" влада. Образовању Привремене владе претходило је распуштање краљевске југословенске владе и НКОЈ-а.

 

Списак конститутивних аката

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS