Током 1991. и 1992. дошло је до распада СФРЈ који је изведен методом оружане сецесије уз подршку и помоћ страних држава. У случају Југославије није поштовано начело територијалне целовитости и њених међународно признатих граница. Супротно међународном праву, републичке границе, које никада нису правно утврђене и обележене, постале су границе суверених држава. Право народа на самоопредељење везано је за федералне јединице и оне су постале његови носиоци.

После међународног признавања Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине, Србија и Црна Гора су одлучиле да наставе живот у заједничкој држави. Савезно веће СФРЈ усвојило је Устав Савезне Републике Југославије. Држава је дефинисана као суверена савезна држава заснована на равноправности грађана и равноправности република чланица. Савезну Републику Југославију сачињавале су Република Србија и Република Црна Гора.

Савезна држава је преко својих органа утврђивала политику, доносила и извршавала савезне законе, друге прописе и опште акте. Њени органи су били Савезна скупштина коју су сачињавали Веће грађана и Веће република, председник републике, Савезна влада коју су сачињавали председник, потпредседник и министри, Савезни суд, савезни државни тужилац и Народна банка Југославије.

Списак конститутивних аката