Промене до којих је дошло у области привредног, политичког и друштвеног уређења Југославије од 1946. до 1953. прво су регулисане законима, а затим Уставним законом ФНРЈ. Уставни закон није био потпун устав Југославије. Он је укинуо и изменио знатан део Устава из 1946, али га није укинуо у целини. У првом делу Уставни закон прокламује нова права произвођача и радног народа, формулише садржину и форму власти радног народа, регулише питање односа између федерације и република. Други део се односи на организацију власти федерације и он представља у правом смислу савезни закон. Трећи део обухвата одредбе о републичким органима власти и органима власти аутономне покрајине и аутономне области.
Југославија је дефинисана као социјалистичка демократска савезна држава суверених и равноправних народа. Док је Устав из 1946. истицао да власт припада народу, дотле Уставни закон говори да "сва власт у ФНРЈ припада радном народу". Једна од најбитнијих новина била је одредба по којој се као основа друштвеног и политичког уређења Југославије утврђује: "друштвена својина над средствима за производњу, самоуправљање произвођача у привреди, самоуправљање радног народа у општини, граду и срезу".
Највиши орган власти у Југославији била је Савезна народна скупштина која је имала два дома, Савезно веће и Веће произвођача. Иако Уставни закон није дефинисао Веће народа као посебан дом, он га је предвиђало као посебну форму, у којој су посланици република и аутономних јединица у Савезном већу имали посебна права да путем вета одбију сагласност на доношење закона и других одлука Савезног већа за које су сматрали да вређају уставом утврђен однос федерације и народних република.
Уместо Президијума као колективног шефа државе, установљен је председник републике који је истовремено био шеф државе и председник Савезног извршног већа. Влада ФНРЈ је променила име у Савезно извршно веће. Уместо министарстава и комитета уведени су државни секретаријати и управе. Чланови СИВ-а бирани су из редова Савезног већа. У влади је била заступљена свака република, а председници републичких извршних већа били су по положају чланови СИВ-а који је имао два или више потпредседника.
Списак конститутивних аката | 
