Споразум о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године, ступио је на снагу 2. јуна 2004, након његове ратификације од стране свих држава сукцесора. Саставни део Споразума је и Анекс "Д", који регулише питање сукцесије архивске грађе.

Закон о потврђивању Споразума о питањима сукцесије објављен је у Службеном листу СРЈ - Међународни уговори, бр. 6/2002.

Текст Споразума о питањима сукцесије:

ПРИЛОГ Д

Архиве

Члан 1.

(а) За потребе овог Прилога, "Државна архива СФРЈ" означава сва документа, било ког датума или врсте, без обзира где се налазе, која су настала или примљена од стране СФРЈ (или било које претходне конститутивне структуре југословенске државе од 1. децембра 1918. године) у процесу извршења њених функција и која су 30. јуна 1991. године припадала СФРЈ, у складу са њеним унутрашњим законодавством, а сходно Савезном закону о архивској грађи федерације, чувани под посредном или непосредном контролом као архива за било које потребе.

(b) За потребе овог Прилога, "Републичке и друге архиве" означавају архиве било које од Држава у њиховом претходном својству као конститутивних република СФРЈ, или њихове територијалне или административне јединице, и означава сва документа, било ког датума или врсте, без обзира где се налазе, која су настала или примљена од било које од ових Република или територијалних или административних јединица у процесу извршавања њихових функција и која су 30. јуна 1991. године припадала њима у складу са важећим законом, и које су их, у складу са Законом о архивској грађи сваке републике, чувале под својом посредном или непосредном контролом као архиве за било које потребе.

(c) "Документа" у претходним подпараграфима укључујући филмску, аудио, видео и другу грађу, као и сваки облик компјутеризованих записа, и укључују документа која представљају културну баштину.

Члан 2.

Уколико је републичка или друга архива била измештена из Републике којој је припадала, или ако је Државна архива СФРЈ била измештена из своје одговарајуће локације, оне ће, на основу одредбе овог Прилога, а у складу са међународним принципом провенијенције, бити враћене односној Републици којој је припадала или њеној одговарајућој локацији што је могуће пре, од стране Државе која тренутно има контролу над њима.

Члан 3.

Део Државне архиве СФРЈ (административна, текућа и архивска документа) потребна за нормално управљање територијом једне или више Држава прећи ће, у складу са принципом функционалнепертиненције, у надлежност тих Држава, без обзира где се те архиве тренутно налазе.

Члан 4.

(а) Делови Државне архиве СФРЈ који представљају групу која

1. се директно односи на територију једне или више Држава, или
2. је настала или примљена на територији једне или више Држава, или
3. се састоји од уговора чији је депозитар била СФРЈ а односе се само напитања која се тичу територије или институција које су имале седиште на тим територијама, једне или више држава припашће тим Државама, без обзира где се те архиве тренутно налазе.

(b) до поделе Државне архиве СФРЈ према овом члану.

1. оригинал Уговора о проблемима водопривреде између ФНРЈ и Грчке, потписан 1959. године ("Сл. лист ФНРЈ", бр. 20 од 4. јуна 1960. године) и Уговора о чувању и обнављању пограничних ознака на југословенско-грчкој граници у циљу заштите, превенције и решења пограничних инцидената ("Сл. лист ФНРЈ", бр. 20 до 26. фебруара 1959. године) биће одмах предати Републици Македонији;
2. оригинали или оверена копија Осимског уговора и Осимског споразума из 1975. године и сви пратећи споразуми, архиве и припремни радови који се односе на њихове преговоре и примену, ставиће се Хрватској и Словенији на располагање с циљем да им се омогући, уз пуно поседовање сврсисходног материјала, да преговарају с Италијом о последицама ових уговора на њихове Државе.

Члан 5.

Ако сходно чл. (3) или (4), архиве треба да припадну већем броју Држава, те Државе ће се договорити која ће од њих примити оригинале и омогућити другима да направе копије.

Члан 6.

(а) У вези са Државним архивима СФРЈ, које нису предмет разматрања чл. (3) и (4), Државе ће, споразумом који ће се постићи у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог Споразума, утврдити њихову праведну расподелу међу собом или њихово задржавање као заједничке баштине Држава које ће имати слободан и неометан приступ. Ако се такав споразум не постигне, архива ће постати заједничка баштина. У оба случаја, свака Држава може да прави копије архива о којима је овде реч на бази једнаког учешћа у трошковима.

(б) Споразум о коме је реч у параграфу (а) узеће у обзир све сврсисходне околности које укључују настојање да се што је могуће више пошује принцип целовисти фонда државне архиве СФРЈ како би се олакшао потпуни приступ њој и истраживање њених фондова. Поштовање целовитости архивских фондова не одређује унапред питање где ће се одређене архивске групе чувати. Министарства или органи одговорни за архиве у свакој од држава ће у року од 24 месеца од дана ступања овог Споразума на снагу, идентификовати и проследити једни другима листе архивских фондова на које ће се овај принцип применити, а потом ће у наредном периоду од 3 месеца покушати да се сагласе о свакој таквој листи. Оне ће такође идентификовати и међусобно разменити у периоду од 24 месеца од дана ступања на снагу овог Споразума, пописе архива на које се односе чл. (3) и (4).

Члан 7.

До момента спровођења овог Споразума, омогућиће се тренутни слободан и неометан приступ Државној архиви СФРЈ, датираној са или пре 30. јуна 1991. године, представницима заинтересованих Држава. Овај приступ такође се односи на републичке и друге архиве (осим текућих архива) које се сада налазе у заинтересованим Државама.

Члан 8.

Републичка или друга архива је власништво одговарајуће Државе и није предмет одредби овог Прилога, сем чланова (1), (2) и (7).

Члан 9.

Приватна архива није предмет других одредби овог члана. Она приватна архива која је била одузета од њихових власника након 1. децембра 1918. године биће враћена тамо где је створена, или њеним власницима, према међународном принципу провенијенције, без надокнаде или других услова.

Члан 10.

Ако су билатерални уговори, које је закључила СФРЈ, били на снази 30. јуна 1991. године, а регулисали су питања реституције архива које нису још увек биле у потпуности извршене. Државе које имају интерес за таквом архивом изражавају спремност да преузму права и обавезе које су претходно припадале СФРЈ у вези са испуњењем ових уговора.

Члан 11.

(а) Садашњи ималац оригинала било које архиве која треба да се пренесе сходно одредбама овог Прилога може да направи њихове копије.

(б) Цена прављења копијасходно параграфима (5) и (11) (а) биће предмет даљег споразумевања међу заинтересованим Државама.

(ц) Цена транспорта архива које треба да се пренесу сходно овом Прилогу ићи ће на терет примаоца.

(д) Садашњи ималац архива које треба да се пренесу или да се копирају, сходно одредбама овог Прилога, ће омогућити снижавање цена коштања колико је то могуће.

(е) Свака Држава која омогућава копирање архива, обезбедиће најбољи могући документ за копирање, слободан и истоветан приступ свим Државама које врше копирање.

(ф) Држава која поседује оригинална документа која представљају део Државних архива СФРЈ обезбедиће приступ тим документима ради добијања оверене копије која је потребна у доказне сврхе, а на захтев заинтересованог корисника, уколико расположива копија у другој Држави није употребљива за његове законске потребе.

Члан 12.

У року од три месеца од датума ступања на снагу овог Споразума, представници министарства или органа одговорних за архиве у свакој од Држава ће се састати да озваниче овај Прилог, и да одмах предузму могуће одговарајуће акције. Припреме за овај састанак, као и почетни општи надзор спровођења овог Прилога, вршиће Стални мешовити комитет установљен на основу члана 4 овог Споразума.

Преузмите текст овог споразума у pdf формату , (103.93 kB)