III Архивистика
Прочитај ми

1. ISO 15489-1:2001 Information and documentation – Records management – Part 1: General и ISO/TR 15489-2:2001 Information and documentation -- Records management – Part 2: Guidelines (Информације и документација – Управљање документима -– Део 1: Опште и Део 2: Смернице). Овај стандард је настао од аустралијског стандарда AS 4390 који је био намењен за управљање документима. Стандард се односи на управљање документима у било ком формату и на било ком медију који настају током рада јавне или приватне организације, те било ког приватног лица који је дужан да чува своју архивску грађу. Стандард даје основне смернице како се треба одлагати, обрађивати и користити документациона информација (метаподаци) у било ком предузећу и институцији на државном и локалном нивоу. Овим стандардом се обавезују ствараоци архивске грађе да архивима предају сређене и обрађене документе.


2. ISAD(G) 2:2000 General International Standard Archival Description (Општи међународни стандард за опис архивске грађе). Стандард садржи општа правила за израду описа архивске грађе. Циљ стандарда је да идентификује и објасни контекст и садржај архивске грађе како би се олакшала њена доступност корисницима и лакше образовао јединствен информациони систем унутар једног и више архива.


3. ISAAR(CPF) 2:2004 International Standard Archival Authority Record for Corporate Bodies, Persons and Families (Међународни стандард архивског нормативног записа за правна, физичка лица и породице). Међународни стандард који даје смернице за обликовање архивских описа правних, физичких лица и породица (стваралаца архивске грађе). Основни циљ стандарда је да утврди општа правила за израду описа ствараоца документационе грађе и контекста у ком је грађа настајала како би се омогућио лакши приступ архивској грађи, како би корисници лакше схватили контекст настанка и коришћења грађе и њено значење и значај и како би се схватили односи између претходних стваралаца грађе нарочито у случајевима када је долазило до административних промена унутар правних субјеката или личних промена у животу појединаца и породица. Стандард треба да обезбеди и размену информација тих описа између установа, система и мрежа. Намена стандарда је и израда једнообразних водича архивских фондова.


4. EAD DTD:2002 Encoded Archival Description – Document Type Definitions (Кодирани архивски опис – Дефиниције врсте документа). Стандардизован сет семантичких правила и синтаксе за кодирање у SGML-u (Standardised General Markup Language – стандардизован језик за означавање) или у XML-u (Exensible Markup Language проширив језик за означавање) ради веб приступа, претраживања и размене података. Првобитно развијен у САД, постаје међународно популаран и употребљава се за веб размену хетерогених архивских вишестепених описа. Користи се у САД, Канади, Великој Британији и Аустралији.


5. ISDF:2007 International Standard for Describing Functions (Међународни стандард за опис функција правних лица). Стандард обезбеђује упутства за припрему описа функција правних лица која су у вези са креирањем и коришћењем архива. Ови описи појашњавају ко је спроводио одређену функцију/активност, како и зашто, када је започела и када је функција/активност престала. Одвојено вођење информација о функцијама од информација о самим ствараоцима и од описа грађе омогућава смањење понављања информација и израду флексибилних архивистичких описа.


6. ISIAH:2008 International Standard For Institutions with Archival Holdings (Међународни стандард за опис институција које чувају архивску грађу). Циљ стандарда је омогућавање описа институција чија је главна функција чување архивске грађе и омогућавање лакшег приступа грађи широј публици. Како архиве могу бити власништво и других институција културе (библиотеке, музеји), породица или појединаца – овај стандард или његов подскуп може се применити и на њих, то јест није ограничен само на класичне архиве.

СТАНДАРДИ

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS