Izveštaji Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije za 1932. godinu

Data/Images/kor_izv_mip_1932_s.jpg

Izdavač: Arhiv Srbije i Crne Gore
Glavni i odgovorni urednik: v.d. direktora Miladin Milošević
Priredila: Nada Petrović
Predgovor: Prof. dr Predrag Simić
Recenzent: Prof. dr Milan Ristović
Štampa: M-GRAF Trstenik
Tiraž: 500 primeraka
Beograd, 2008.

Preuzmite:
 - uvodne napomene priređivača Preuzmite ovaj dokument u pdf formatu, (129.25 kB), (штампано у првој књизи едиције Извори за историју међународних односа 1930–1940.)
- sadržaj  Preuzmite ovaj dokument u pdf formatu, (133.46 kB) 

Iz štampe je izašla treća knjiga edicije Izvori za istoriju međunarodnih odnosa - 1930–1940, Izveštaji Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije za 1932. godinu koji obuhvataju mesečne izveštaje od januara do decembra 1932. Politička, ekonomska, privredna događanja u pojedinim zemljama, isprepletanost političkih i ekonomskih veza, praćeni su u 23 zemlje Evrope i SAD, rad Saveta, Skupštine i komisija Društva naroda, međunarodnih konferencija i drugih međunarodnih organizacija. Izveštaji jugoslovenskih poslanika, koji su upućivani svakog meseca u MIP KJ, u celosti si ili u delovima inkorporirani u kumulativne Izveštaje MIP-a KJ za 1932. godinu.
U toku 1932. godine jugoslovenska diplomatija učestvovala je u svim važnijim događajima u Evropi: međunarodnim konferencijama, radnim telima Društva naroda, pa su i delovi Izveštaja, koji se odnosi na njihov rad opširno dati. Za praćenje političkih i ekonomskih događanja i učešće Kraljevine Jugoslavije u njima, tokom 1932. godine, važno je pomenuti da su tokom 1932. ministri inostranih poslova bili dr Vojislav Marinković, a zatim (od početka jula 1932) u vladi dr Milan Srškić dr Bogoljub Jevtić.
Kraljevinu Jugoslaviju, 1932. godine, predstavljali su u inostranstvu (kao poslanici), poznata imena jugoslovenske diplomatije, kulturni i javni radnici. Iz Rima izveštaje je slao poslanik Milan Rakić, Budimpešte Jovan Dučić, Atine Hoško Hristić, Praga Prvislav Grisogono, Brisela Petar P. Pešić, Bukurešta  Boško Čolak Antić, Londona Đorđe Đurić i Božidar Purić kao otpravnik poslova, Vašingtona dr Leonid Pitamic, Varšave Branko Lazarević koji je imao akreditaciju i za Finsku, Estoniju i Letoniju, i druge poznate ličnosti.
Kraljevina Jugoslavija nije imala diplomatske odnose sa SSSR-om pa su u Ministarstvu inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije pisani izveštaji o SSSR na osnovu sovjetske štampe i drugih izvora. Učešće SSSR u međunarodnim tokovima 1932. godine i  ministra inostranih poslova Maksima  Litvinova, praćeno je i u delovima Izveštaja iz ostalih zemalja, pre svega Poljske i baltičkih zemalja a u vezi potpisivanja Pakta o uzajamnom nenapadanju, i o pokušajima  da se taj pakt potpiše i sa Rumunijom.
Za rad na kritičkom aparatu, korišćena je metodologija i iskustvo rada na prve dve knjige. Korišćena je arhivska građa fondova i zbirki Arhiva Srbije i Crne Gore, literatura objavljena 2008. godine, digitalizovano izdanje dnevnog lista Politike za 1932. godinu, strana štampa i nekoliko internet izdanja.   
Tokom 1932 godine, ekonomska kriza zahvatila je sve zemlje Evrope i Ameriku. S toga nije ni čudo da se u izveštajima iz pojedinih zemalja prvenstveno prezentuju i opisuje privredno i ekonomsko stanje, kao i diplomatska aktivnost vlada, da preko Društva naroda obezbede finansijsku pomoć. Čitaoci i istraživači su u mogućnosti da, preko osnovnog teksta i napomena, sagledaju napore vlada i njihove diplomatije da se do zajmova i finansijske pomoći dođe. Tako, prateći svaku zemlju ponaosob, tokom cele 1932. godine, može se zaključiti: koliko je koja zemlja tražila novca i uslovima pod kojim je Finansijki komitet Društva naroda odobravao sredstva. Rad i izveštaje delegata (finansijskih eksperata) Društva naroda, koji su bili upućivani u zemlje potražioca (kako bi ispitali osnovanost zahteva), hronološki se prati putem građe i napomena u okviru određene zemlje, i dela izveštaja koji se odnosi na rad Društva naroda.
Čitaoci ovaj zbornik, kao i prethodna dva, tekst mogu čitati redom, po mesecima ili, u zavisnosti od interesovanja, po zemljama, kako bi dobili sveobuhvatnu sliku i informaciju o politici i stanju određene zemlje tokom cele 1932. godine. Stoga savetujemo da se koristi sadržaj i hronološki (po mesecima) po nazivima povezuju zemlje. Korišćenjem imenskog i geografskog indeksa, može se prikupiti kroz celu knjigu, znatan broj  dodatnih informacija o ličnostima i njihovoj međunarodnoj aktivnosti.
Kao i za prethodne dve knjige edicije Izvori za istoriju međunarodnih odnosa - Izveštaji Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije za 1930. i 1931. godinu, priređivač se držao osnovnih načela o izdavanju arhivske građe, njene celovitosti i autentičnosti. Strukturu zbornika Izveštaji Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije za 1932. čine: predgovor, napomene priređivača, osnovni tekst arhivske građe (koji je u nizu hronološki); registri (indeksi) ličnih imena i geografskih naziva; popis korišćenih arhivskih fondova i zbirki; popis literature, internet izdanja; sadržaj.
Jezik i pismo arhivske građe nisu menjani, pa stil pisanja i jezik  nekadašnjeg vremena nisu narušeni. 

© Arhiv Jugoslavije 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS