Predstavljen zbornik dokumenata JUGOSLOVENSKO – ALŽIRSKI ODNOSI 1956–1979
Pročitaj mi
U prisustvu brojnih gostiju, predstavnika diplomatskog kora u Republici Srbiji (ambasadora Alžira, Angole, Arapskih Emirata, Gvineje, Iraka, Irana, Konga, Kuvajta, Libana, Libije, Maroka, Palestine, Sirije, Tunisa, Crne Gore i otpravnika poslova Ambasade Indonezije), predstavnika naučnog i kulturnog života, u Arhivu Jugoslavije je 19. novembra 2014, održana promocija Zbornika dokumenata JUGOSLOVENSKO – ALŽIRSKI ODNOSI 1956–1979.

Knjiga je zajednički projekat Arhiva Jugoslavije, Nacionalnog arhiva DNR Alžira i Ambasade DNR Alžira u Srbiji. Izdavač Zbornika je Arhiv Jugoslavije, ustanova kulture od nacionalnog značaja.

O knjizi su govorili: Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije;  dr Mohamed Larbi Ould Kalifa, predsednik Narodne skupštine DNR Alžira; Nj. E. Abdelkader Mesdua, ambasador DNR Alžira u Republici Srbiji; mr Dejan Ristić, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije i Miladin Milošević, v. d. direktora Arhiva Jugoslavije.

Istaknuto je da Zbornik sadrži dokumenta koja svedoče o jugoslovensko-alžirskim odnosima započetim još u vreme alžirske borbe za nezavisnost, saradnji i susretima na najvišem državnom nivou, kako u Beogradu tako i u Alžiru u periodu od 1956. do 1979. godine.

Od značaja za razvijanje dobrih međudržavnih odnosa i usaglašavanja stavova oko bitnih pitanja međunarodnih odnosa bile su poruke koje su u kontinuitetu od jeseni 1962, pa nadalje, razmenjivali Josip Broz Tito i alžirski državnici: generalni sekretar Alžirskog nacionalnog pokreta Mulaj Merbah, član Alžirskog fronta nacionalnog oslobođenja dr Lamin Debarin, predsednik Privremene vlade alžirske Republike Ferhat Abas, predsednik Demokratske i Narodne Republike Alžira Ahmet Ben Bela, predsednik Demokratske i Narodne Republike Alžira i predsednik  Saveta Revolucije i Vlade Demokratske i Narodne Republike Alžira Huari Bumedijen i generalni sekretar partije FLN i predsednik Demokratske i Narodne Republike Alžira Šadli Bendžedid.

Među dokumentima od posebnog su značaja bili oni koji su se ticali internacionalnih kriza Hladnog rata i univerzalističkog koncepta politike neangažovanosti. Političke poruke su uticale na razvijanje posebnog međusobnog odnosa između Josipa Broza Tita i alžirskih državnika koje je karakterisalo međusobno poštovanje, iskrenost i poverenje.

Do prve posete alžirske vladine delegacije na čelu sa Ferhatom Abasom, predsednikom Privremene alžirske vlade došlo je juna 1959. Ostajući verni principima antikolonijalne politike jugoslovenski predstavnici su potvrdili svoje ranije izrečene stavove o opravdanosti oslobodilačke borbe naroda Alžira. Sama poseta i njen sadržaj značili su de facto priznanje Privremene alžirske vlade. Potom  je usledilo šest poseta predsednika Republike Alžira, tri posete predsednika Narodne skupštine Alžira i dve posete ministara inostranih poslova. Predsednik Jugoslavije Tito boravio je u Alžiru četiri puta. Osim toga, šefovi dve države su imali više susreta na zasedanjima Konferencija nesvrstanih zemalja: u Beogradu 1961, Kairu 1964, Lusaki 1970, Alžiru 1973, Kolombu 1976. i Havani 1979.

"Izražavajući duboku želju naroda Jugoslavije, koji prema alžirskom narodu već niz godina, tokom čitave njegove herojske borbe, gaji duboke simpatije i osećanja – izjavljujem u ime jugoslovenske vlade da je ona, s obzirom da već više godina de fasto priznaje alžirsku vladu rešila da neodložno de jure prizna vladu Alžira, čiji se predsednik nalazi danas ovdje među nama". Tim rečima Josipa Broza Tita, izrečenim 5. septembra 1961. tokom trajanja Prve konferencije šefova država i vlada neangažovanih zemalja, dotadašnji odnosi alžirskog pokreta otpora (FLN) i jugoslovenskih vlasti pretočeni su u međudržavne odnose Jugoslavije i Alžira. Jugoslavija je bila prva evropska država koja je priznala Privremenu alžirsku vladu.

Posle juna 1962. i sticanja nezavisnosti odnosi Alžira i Jugoslavije doživeli su ubrzan uspon. Jugoslavija je već 1962. akreditovala svog ambasadora u Alžiru dok je alžirska strana to učinila marta 1963. U periodu od od oktobra 1962. pa do osamdesetih godina, pet jugoslovenskih ambasadora akreditovano je u Alžiru, a od juna 1963. do osamdesetih godina četiri alžirska ambasadora u Jugoslaviji. Diplomatski predstavnici su od samog početka igrali važnu ulogu u prenosu poruka, informacija i stavova. Značajno mesto u izgradnji dobrih odnosa igrale su i brojne parlamentarne, partijske, ministarske, boračke, omladinske, prosvetne, sindikalne delegacije koje su dve države razmenile tokom 1963, 1964. i 1965. godine.

Nakon uspostavljanja međusobnih diplomatskih odnosa sklopljen je niz bilateralnih sporazuma između dve zemlje. Prvi je potpisan juna 1963. Od tada pa do osamdesetih godina potpisano je i ratifikovano  petnaestak sporazuma iz oblasti trgovine, naučno-tehničke saradnje, kreditiranja, vazdušnog saobraćaja, ukidanja viza, privredne i finansijske saradnje, informativne delatnosti.

U mnogo čemu Jugoslavija je predstavljala uzor revolucionarnom vođstvu Alžira. I baš iz tih razloga predstavnici jugoslovenskog državnog i partijskog vrha su stalno skretali pažnju svojim sagovornicima da se tuđa iskustva u izgradnji države, pa i jugoslovensko, mogu „koristiti“ ali ne i „kopirati“ zbog  specifičnosti svake zemlje.

Za zbornik su odabrani dokumenti iz arhivskog fonda AJ-837 (Kabinet predsednika Republike). To su, pre svega, pisma - poruke koje su razmenjivali lideri dve zemlje, beleške, zapisnici, stenografske beleške o razgovorima najviših zvaničnika dve zemlje tokom susreta, deklaracije, zajednička saopštenja povodom poseta i sl. Dokumenti se objavljuju po hronologiji nastanka.

Strukturu zbornika, pored uvodnih reči Miladina Miloševića, v. d. direktora Arhiva Jugoslavije i Nj. E. Abdelkadera Mesdue, ambasadora DNR Alžira u Republici Srbiji, čini predgovor koji su napisali prof. dr Ljubodrag Dimić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i dr Dragan Bogetić, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, dokumenta na srpskom, njihov prevod na francuskom jeziku, registar imena i sadržaj.

Zasluge što su dokumenta publikovana i na francuskom jeziku, ima Nj. E. Abdelkader Mesdua, ambasador DNR Alžira u Republici Srbiji koji se nesebično angažovao i doprineo unapređenju saradnje između dva arhiva.

Zbornik su priredili Miladin Milošević i Nada Pantelić.

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_1m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_2m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_3m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_4m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_5m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_6m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_7m.jpg

Data/Images/yu_alz_prom_nov_2014_8m.jpg

© Arhiv Jugoslavije 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS