Обележен Дан Архива Југославије - 19.1.2018.

У присуству бројних званица из јавног, друштвеног и културног живота, те представника дипломатског кора, ЊКВ Александра Карађорђевића са породицом, обележен је Дан Архива Југославије промоцијом зборника докумената ЈУГОСЛАВИЈА – СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ, Сусрети и разговори највиших званичника Југославије и САД, 1955–1980, који су приредили Миладин Милошевић и др Драган Богетић, а на основу докумената из фондова Архива Југославије и Дипломатског архива МСП. Увод је написао Миладин Милошевић, а предговор – уводну студију, др Драган Богетић.
Присутне је поздравио др Милан Терзић, директор Архива Југославије, говорећи о програму рада Архива и предстојећим пројектима у 2018. години, а о књизи су говорили проф. др Љубодраг Димић и др Драган Богетић, један од приређивача зборника.

Говорећи о уводу Миладина Милошевића и предговору др Богетића од готово 130 страна, професор Димић је истакао да публикација представља сјајан допринос расветљавању, код нас још увек недовољно истражене, проблематике опште историје Хладног рата и послератне дипломатске историје Југославије, поготово што је пре овог зборника Архив Југославије већ објавио два тома грађе о југословенско-совјетским односима и документацију у којој је обухваћена комплетна преписка Јосипа Броза са америчким председницима. Тако је створена добра подлога за истраживање односа Југославије са двема супер-силама и за прецизније дефинисање њене позиције у хладноратовски обојеној међународној заједници.

Др Богетић је рекао да документа објављена у овом зборнику, сама по себи, врло експлицито говоре о неуобичајеној испреплетаности интереса Југославије и Сједињених Држава и о постојању некакве посебне врсте узајамне блискости која је, често, пркосила блоковским и идеолошким шемама. Али и да документа истовремено, "указују и на често преовладавање сасвим супротног тренда у југословенско-америчким односима – на периоде када је Америкацима југословенска несврстаност била некако исувише "црвена", исувише антизападна и када је она за њих представљала, само провидну тактику, чији је циљ био да се извуче корист са обе стране и на тај начин реализују уски и себични, национални циљеви и интереси. Та стална смена успона и падова, поверења и подозрења, у југословенско-америчким односима, која је уједно чинила и једину законитост у тим односима, представљала је, заправо, експлициту рефлексију перманентног сукоба идеологије и државног прагматизма". У том смислу, рекао је Богетић, "документа из овог Зборника могу се третирати и као упечатљиво сведочанство о вишегодишњим, мукотрпним настојањима југословенских и америчких политичара да пронађу некакав оптималан баланс између оштрих идеолошких супротности, које су стално раздвајале две земље и прагматичних, глобалних државних интереса, који су их упућивали на сарадњу. Од исхода тог непрекидног сукоба идеологије и прагматизма, у великој мери зависило је актуелно стање у југословенско-америчким односима".
Др Богетић је нагласио да нам документа из овог Зборника указују "и на стриктну условљеност југословенско-америчких односа актуелним стањем у југословенско-совјетским односима. Југословенско-амерички и југословенско-совјетски односи су представљали неку врсту спојених судова: побољшање у једној сфери неминовно је доводило до погоршања у другој".
Американцима је одговарало то што је Југославија својим примером охрабрујуће деловала на земље социјалистичког лагера да се отргну из совјетског загрљаја и што је у одређеној мери сузбијала интензивније ширење совјетског утицаја у земљама "трећег света". Поред тога, у Титу су видели и најутицајнијег и најозбиљнијег опонента кубанском радикализму у Покрету несврстаности.
Званичницима из Београда никако није одговарало заоштравање америчко-совјетских односа. "Управо стога, Тито је радо преузимао улогу посредника између америчких и совјетских лидера, у моментима када су то они од њега тражили". Из докумената се види, како је рекао Богетић, да је "током свог последњег разговора са председником Картером у Вашингтону, марта 1978, Тито сам себе окарактерисао као неку врсту "поштанског сандучета", у које страни државници убацују важне поруке, које он потом доставља на маркирана одредишта. Додуше, том приликом, није баш са одушевљењем реаговао на Картерову молбу да наговори Брежњева да посети САД. Чинило му се да је оваква мисија унапред осуђена на пропаст, с обзиром на обострано пренаглашене личне анимозитете и узајамну нетрпељивост двојице председника".

На крају је др Богетић нагласио да су документа показала колико је ова Титова процена била чињенички утемељена  и то на његовој сахрани. "За разлику од већине тадашњих водећих светских државника – Картер није присуствовао сахрани, управо стога, што нипошто није желео да се у било каквој варијанти – сретне са Брежњевом. Тако је, на крају, ова Титова последња посредничка мисија, симболички посматрано, дефинитивно дубоко покопана заједно с њим. Иначе, Картер је испунио обећање, које је дао Титу током њиховог последњег сусрета у Вашингтону и посетио Југославију, додуше месец дана после његове сахране. То је, уједно, била, као што се касније показало, и последња посета једног америчког председника Београду".

Data/Images/dan_aj_2018_1m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_2m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_3m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_4m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_5m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_6m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_7m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_8m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_9m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_10m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_11m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_12m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_13m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_14m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_15m.jpg

Новости
  1. ICA
  2. Министарство културе Републике Србије
© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS