Obeležen Dan Arhiva Jugoslavije - 19.1.2018.

U prisustvu brojnih zvanica iz javnog, društvenog i kulturnog života, te predstavnika diplomatskog kora, NjKV Aleksandra Karađorđevića sa porodicom, obeležen je Dan Arhiva Jugoslavije promocijom zbornika dokumenata JUGOSLAVIJA – SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE, Susreti i razgovori najviših zvaničnika Jugoslavije i SAD, 1955–1980, koji su priredili Miladin Milošević i dr Dragan Bogetić, a na osnovu dokumenata iz fondova Arhiva Jugoslavije i Diplomatskog arhiva MSP. Uvod je napisao Miladin Milošević, a predgovor – uvodnu studiju, dr Dragan Bogetić.
Prisutne je pozdravio dr Milan Terzić, direktor Arhiva Jugoslavije, govoreći o programu rada Arhiva i predstojećim projektima u 2018. godini, a o knjizi su govorili prof. dr Ljubodrag Dimić i dr Dragan Bogetić, jedan od priređivača zbornika.

Govoreći o uvodu Miladina Miloševića i predgovoru dr Bogetića od gotovo 130 strana, profesor Dimić je istakao da publikacija predstavlja sjajan doprinos rasvetljavanju, kod nas još uvek nedovoljno istražene, problematike opšte istorije Hladnog rata i posleratne diplomatske istorije Jugoslavije, pogotovo što je pre ovog zbornika Arhiv Jugoslavije već objavio dva toma građe o jugoslovensko-sovjetskim odnosima i dokumentaciju u kojoj je obuhvaćena kompletna prepiska Josipa Broza sa američkim predsednicima. Tako je stvorena dobra podloga za istraživanje odnosa Jugoslavije sa dvema super-silama i za preciznije definisanje njene pozicije u hladnoratovski obojenoj međunarodnoj zajednici.

Dr Bogetić je rekao da dokumenta objavljena u ovom zborniku, sama po sebi, vrlo eksplicito govore o neuobičajenoj isprepletanosti interesa Jugoslavije i Sjedinjenih Država i o postojanju nekakve posebne vrste uzajamne bliskosti koja je, često, prkosila blokovskim i ideološkim šemama. Ali i da dokumenta istovremeno, "ukazuju i na često preovladavanje sasvim suprotnog trenda u jugoslovensko-američkim odnosima – na periode kada je Amerikacima jugoslovenska nesvrstanost bila nekako isuviše "crvena", isuviše antizapadna i kada je ona za njih predstavljala, samo providnu taktiku, čiji je cilj bio da se izvuče korist sa obe strane i na taj način realizuju uski i sebični, nacionalni ciljevi i interesi. Ta stalna smena uspona i padova, poverenja i podozrenja, u jugoslovensko-američkim odnosima, koja je ujedno činila i jedinu zakonitost u tim odnosima, predstavljala je, zapravo, eksplicitu refleksiju permanentnog sukoba ideologije i državnog pragmatizma". U tom smislu, rekao je Bogetić, "dokumenta iz ovog Zbornika mogu se tretirati i kao upečatljivo svedočanstvo o višegodišnjim, mukotrpnim nastojanjima jugoslovenskih i američkih političara da pronađu nekakav optimalan balans između oštrih ideoloških suprotnosti, koje su stalno razdvajale dve zemlje i pragmatičnih, globalnih državnih interesa, koji su ih upućivali na saradnju. Od ishoda tog neprekidnog sukoba ideologije i pragmatizma, u velikoj meri zavisilo je aktuelno stanje u jugoslovensko-američkim odnosima".
Dr Bogetić je naglasio da nam dokumenta iz ovog Zbornika ukazuju "i na striktnu uslovljenost jugoslovensko-američkih odnosa aktuelnim stanjem u jugoslovensko-sovjetskim odnosima. Jugoslovensko-američki i jugoslovensko-sovjetski odnosi su predstavljali neku vrstu spojenih sudova: poboljšanje u jednoj sferi neminovno je dovodilo do pogoršanja u drugoj".
Amerikancima je odgovaralo to što je Jugoslavija svojim primerom ohrabrujuće delovala na zemlje socijalističkog lagera da se otrgnu iz sovjetskog zagrljaja i što je u određenoj meri suzbijala intenzivnije širenje sovjetskog uticaja u zemljama "trećeg sveta". Pored toga, u Titu su videli i najuticajnijeg i najozbiljnijeg oponenta kubanskom radikalizmu u Pokretu nesvrstanosti.
Zvaničnicima iz Beograda nikako nije odgovaralo zaoštravanje američko-sovjetskih odnosa. "Upravo stoga, Tito je rado preuzimao ulogu posrednika između američkih i sovjetskih lidera, u momentima kada su to oni od njega tražili". Iz dokumenata se vidi, kako je rekao Bogetić, da je "tokom svog poslednjeg razgovora sa predsednikom Karterom u Vašingtonu, marta 1978, Tito sam sebe okarakterisao kao neku vrstu "poštanskog sandučeta", u koje strani državnici ubacuju važne poruke, koje on potom dostavlja na markirana odredišta. Doduše, tom prilikom, nije baš sa oduševljenjem reagovao na Karterovu molbu da nagovori Brežnjeva da poseti SAD. Činilo mu se da je ovakva misija unapred osuđena na propast, s obzirom na obostrano prenaglašene lične animozitete i uzajamnu netrpeljivost dvojice predsednika".

Na kraju je dr Bogetić naglasio da su dokumenta pokazala koliko je ova Titova procena bila činjenički utemeljena  i to na njegovoj sahrani. "Za razliku od većine tadašnjih vodećih svetskih državnika – Karter nije prisustvovao sahrani, upravo stoga, što nipošto nije želeo da se u bilo kakvoj varijanti – sretne sa Brežnjevom. Tako je, na kraju, ova Titova poslednja posrednička misija, simbolički posmatrano, definitivno duboko pokopana zajedno s njim. Inače, Karter je ispunio obećanje, koje je dao Titu tokom njihovog poslednjeg susreta u Vašingtonu i posetio Jugoslaviju, doduše mesec dana posle njegove sahrane. To je, ujedno, bila, kao što se kasnije pokazalo, i poslednja poseta jednog američkog predsednika Beogradu".

Data/Images/dan_aj_2018_1m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_2m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_3m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_4m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_5m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_6m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_7m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_8m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_9m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_10m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_11m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_12m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_13m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_14m.jpg

Data/Images/dan_aj_2018_15m.jpg

Novosti
  1. ICA
  2. Ministarstvo kulture Republike Srbije
© Arhiv Jugoslavije 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS